 prenosimo
prenosimo
Posle 70 godina ćutnje, dva filma o Jasenovcu
Tanja Nježić | 01. 11. 2011. - 13:00h | Foto: Reuters
Branko Lustig, holivudski producent, dobitnik Oskara, najavio je da će snimiti film o Jasenovcu. I glumac Tihomir Stanić je rekao da će raditi film o tom zloglasnom logoru, što je, između ostalog, otvorilo pitanje dosadašnjeg tretiranja te teme u svetu filma.
O tome zašto je o Jasenovcu snimljen samo jedan igrani film, za „Blic“ govore Milan Vlajčić, Radoslav Zelenović i Goran Paskaljević.
Činjenice govore da je u proteklih sedamdesetak godina o zločinima u Jasenovcu, ustaškom logoru u kome je stradalo na stotine hiljada Srba, Roma i Jevreja, snimljeno tek nekoliko dokumentaraca i jedan jedini igrani film - „Deveti krug“ FrancaŠtiglica, i to pre više od 50 godina.
Holivudski producent, dobitnik Oskara Branko Lustig još je proletos (juče je tu agencija Srna aktuelizovala) na Festivalu jevrejskog filma održanom u Hrvatskoj, rekao da će snimati film o Jasenovcu, da je scenario poverio književniku Miljenku Jergovićui istoričaruSlavku Goldštajnu, da za to neće tražiti novac od hrvatske vlade već da će ga finansirati novcem iz Amerike, te će „to biti američki film“.
Govoreći o svojim motivima da radi taj film, Lustig je, između ostalog, rekao da ga i danas „drži obećanje dato zatočenima da će preneti svetu šta se događalo u logorima smrti“. Dobitnik Oskara za filmove „Šindlerova lista“ i „Gladijator“ producent Branko Lustig je kao dete iz jevrejske porodice odveden u Aušvic, a neki članovi njegove porodice u Jasenovac. Početak snimanja očekuje se sledeće godine, po svoj prilici u Kopačkom ritu.
Branko Lustig (1932, Osijek) je poznati producent i glumac jevrejskog porekla. Tokom Drugog svetskog rata bio je u koncentracionim logorima Aušvic i Bargen-Belsen, a članovi njegove porodice bili su zatočeni u Jasenovcu.
Kao najbolji producent dobio je dva Oskara: 1993. za film „Šindlerova lista“ i 2001. za film „Gladijator“. Dvostruki je dobitnik i nagrade Zlatni globus za navedene filmove. Producirao je više od deset filmova, a kao glumac igrao je u četiri među kojima su „Kozara“ i „Šindlerova lista“.
Kada je reč o projektu na kome radi Tihomir Stanić, početak snimanja je najavljen za kraj maja iduće godine, a premijera seočekuje 2015. Tihomir Stanić kaže da je u osnovi te priče, na kojoj radi već pet godina, Dijana Budisavljević, žena koja je spasla 12.000 dece iz pakla Jasenovca.
U sporadičnim razgovorima razgovorima o tome zašto je od 1945. godine snimljen samo jedan igrani film o Jasenovcu, pominjan je i nedostatak hrabrosti, pa i umetničke sposobnosti za hvatanje u koštac sa tako velikom temom.
Šta o tome misle sagovornici „Blica“?
Radoslav Zelenović kaže da nije jednostavno sveobuhvatno i precizno odgovoriti na to pitanje. - Verovatno da deo odgovora leži u osetljivoj temi. Međutim, mnoge velike teme i istorijski događaji su takođe uskraćene za filmsku verziju. Da nismo 2003. našli film o Karađorđu, imali bismo o njemu samo „Pesmu sa Kumbare“, film koji je 1955. uradio Radoš Novaković. O Prvom svetskom ratu imali smo samo „Marš na Drinu“ iz 1964. pa je 2009. urađen film „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Mogli bismo još nabrajati.
Kada je reč o najavljenim filmovima o Jasenovcu, mora se reći da je Lustig veliko svetsko ime u svetu kinematografije i ako se on zaista poduhvati produkcije, može se očekivati veliki film o Jasenovcu. Sa velikom znatiželjom očekujem film Tike Stanića koji, između ostalog, kroz priču o Dijani Budisavljević, ženi koja je spasla na hiljade mališana iz jasenovačkog pakla, otvara još jednu veliku, a zanemarenu temu - decu Kozare - kaže Zelenović.
Filmovi o Jasenovcu
Radoslav Zelenović kaže da je odmah posle Drugog svetskog rata snimljen prvi dokumentarac. „Gustav BoGavrin je 1945. snimiodokumentarni film ‘Jasenovac’.
Zatim 1966. Bogdan Žižić je uradio dokumentarni film o tom zloglasnom logoru.
Sredinom sedamdesetih Gojko Kastratović je za potrebe spomen-područja Jasenovac uradio ‘Evanđelje zla’.
Jedan od poznatijih dokumentaraca na tu temu, film ‘Krv i pepeoJasenovca’ snimio je Lordan Zafranović 1983. godine.
Što se igranog filma tiče, to je ‘Deveti krug’ Franca Štiglica 1960.“
Milan Vlajčić, između ostalog, kaže:
- Sudbina jasenovačkih žrtava, ponajpre Srba, ali i Jevreja, Roma, pa i hrvatskih komunista, veliki je izazov za svaku filmsku obradu, i ponajgore bi bilo da se stvar izvede u plitkoj, propagandističkoj ravni. Zato se i dugo čekalo, te stoga najava da će poznati holivudski producent Branko Lustig krenuti da načini film na tu bolnu temu podrazumeva da je dug put do konačnog ishoda. Lustig je i u prethodnoj Jugoslaviji bio producent vrhunske kompetencije i integriteta. Podatak da će jedan od scenarista biti sjajni hrvatski pisac Miljenko Jergović, koji je u svom romanu „Rita Tanenbaum“ obradio na izvanredan način jednu jasenovačku sudbinu, nagoveštava da se krenulo odgovorno.
Valja im poželeti mnogo sreće, ali ni drugi autori, ako pronađu sebe u sličnoj priči, nemaju razloga da se osete ugroženim. Neka se svako potrudi da izbegne avet banalizacije i sitnog politikanstva. To jasenovačke žrtve ne zaslužuju.
Goran Paskaljević, reditelj koji uskoro počinje snimanje filma o logoru na Starom sajmištu u Beogradu, veli:
- Od prošlog proleća sa Filipom Davidom spremam taj film čije snimanje počinje za par dana. Podsetiću vas da se 8. decembra navršava 70 godina od otvaranja tog logora na prostoru Beogradskog sajma, koji je otvoren 1937. i tada proglašen za jedan od najlepših sajmova, a 1941. to je bila teritorija Nezavisne Države Hrvatske na kojoj su Nemci formirali logor u kome je stradalo 7.000 Jevreja, Srba. Staro sajmište je jedino mesto holokausta u Evropi koje nije dostojno obeleženo. Verujem da će ovaj film biti prvi kamen temeljac koji će pokrenuti sa mrtve tačke ideju da se taj prostor u srcu Beograda preuredi u spomen-obeležje gde će nove generacije da se podsete na jedan od ključnih istorijskih događaja jer je među našim najkrupnijim problemima - zaborav. A ne bismo smeli da zaboravimo šta je fašizam, nacizam… Smatram da je dobra ideja da se pravi film o Jasenovcu i da nije slučajno što je ta tema sve prisutnija kod umetnika širom sveta koji je danas, hteli to da priznamo ili ne, zahvatio talas neonacizma.
Ispravka ( autora članaka u "Blicu")
Izvinjavamo se čitaocima zbog nenamerne greške u određivanju broja žrtava logora Jasenovac, budući da je u prvoj verziji teksta stajalo da je tamo stradalo "na desetine hiljada Srba, Roma i Jevreja", umesto "na stotine hiljada". Izvinjavamo se žrtvama i njihovim porodicama.
|
|
|